1А Агрипа рече Фисту: овај човјек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошље к ћесару. 2 3И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете. 4А кад уђосмо у лађу Адрамитску да пловимо у Азијска мјеста, отискосмо се; и с нама бјеше Аристарх Маћедонац из Солуна. 5И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лијепо, и допусти му да одлази к својијем пријатељима и да га послужују. 6И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер вјетрови бијаху противни. 7И препловивши пучину Киликијску и Памфилијску дођосмо у Миру Ликијску. 8И ондје нашавши капетан лађу Александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу. 9И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам вјетар не дадијаше, допловисмо под Крит код Салмоне. 10И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно мјесто које се зове Добра Пристаништа, код којега близу бјеше град Ласеја. 11А пошто прође много времена, и већ пловљење не бијаше без страха, јер и пост већ бјеше прошао, свјетоваше Павле 12Говорећи им: људи! видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа нашијех. 13Али капетан послуша већма корманоша и господара од лађе неголи Павлове ријечи. 14А не будући пристаниште згодно за зимовник, свјетоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и ондје да зимују у пристаништу Критском, које гледа к југу и к западу. 15И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита. 16Али не задуго потом дуну насупрот њему буран вјетар који се зове Евроклидон. 17А кад се лађа оте, и не могаше се вјетру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас. 18А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац, 19Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо. 20А кад нам веома досађиваше бура сјутрадан избациваху товаре. 21И у трећи дан својима рукама избацисмо алат лађарски. 22А кад се ни сунце ни звијезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, бијаше пропао сав над да ћемо се избавити. 23И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: требаше дакле, о људи! послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете. 24И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе; 25Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога којега сам ја и коме служим, 26Говорећи: не бој се, Павле! ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом. 27Зато не бојте се, људи; јер вјерујем Богу да ће тако бити као што ми би речено. 28Али ваља нам доћи на једно острво. 29А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по Адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи. 30И измјеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измјерише, и нађоше петнаест хвати. 31Онда бојећи се да како не ударе на прудовита мјеста бацише са стражњега краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване. 32А кад лађари гледаху да побјегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњега краја да спусте ленгере, 33Рече Павле капетану и војницима: ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати. 34Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде. 35А кад шћаше да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши. 36Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једноме од вас длака с главе неће отпасти. 37И рекавши ово узе хљеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести. 38Онда се сви развеселивши и они једоше. 39А у лађи бијаше нас душа свега двјеста и седамдесет и шест. 40И наситивши се јела, облакшаше лађу избацивши пшеницу у море. 41А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с пијеском, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу. 42И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одријешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према вјетрићу који духаше, вожасмо се крају. 43А кад дођосмо као на један језик, гдје се море као раздјељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова. 44А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.