1Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити. 2 3А Агрипа рече Павлу: допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше: 4За срећу своју држим, царе Агрипа! што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји, 5А највише што знам да ти познајеш све Јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво. 6Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојијем у Јерусалиму, знаду сви Јевреји. 7Како ме знаду испрва, ако хоће посвједочити, да по познатој јереси наше вјере живљех фарисејски. 8И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече оцевима нашијем, 9Коме се сви дванаест кољена нашијех једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја. 10Шта? зар ви мислите да се не може вјеровати да Бог мртве подиже? 11Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина, 12Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светијех ја затворах у тамнице, примивши власт од главара свештеничкијех; и кад их убијаху, пристајах на суд. 13И по свијем зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђијех градова. 14За које идући у Дамаск с влашћу и заповијешћу од главара свештеничкијех, 15У подне, царе, видјех на путу с неба свјетлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном. 16А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени и казује Јеврејскијем језиком: Савле! Савле! зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се. 17А ја рекох: ко си ти, Господе? А он рече: ја сам Исус, којега ти гониш; 18Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те учиним слугом и свједоком овоме што си видио и што ћу ти показати, 19Избављајући те од народа Јеврејскога и од незнабожаца, којима ћу те послати, 20Да им отвориш очи да се обрате од таме к видјелу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење гријеха и достојање међу освећенима вјером мојом. 21Зато, царе Агрипа! не бих непокоран небеској утвари; 22Него најприје онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи Јеврејској, и незнабошцима проповиједах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дјела достојна покајања. 23Зато ме Јевреји ухватише у цркви и шћаху да ме раскину. 24Али добивши помоћ Божију стојим до самога овог дана, и свједочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије: 25Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсенија мртвијех и проповиједати видјело народу Јеврејскоме и незнабошцима. 26А кад он ово одговараше, рече Фист великијем гласом: зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети. 27А он рече: не лудујем, честити Фисте, него ријечи истине и разума казујем. 28Јер за ово зна цар, којему и говорим слободно; јер не вјерујем да му је што од овога непознато; јер ово није било у углу. 29Вјерујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да вјерујеш. 30А Агрипа рече Павлу: још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин. 31А Павле рече: молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такови као и ја што сам, осим окова овијех. 32И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сјеђаху с њима,