1 2А послије пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старјешинама и с ритором некијем Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла. 3А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овоме народу чине твојијем промишљањем, 4У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! примамо са сваком захвалношћу. 5Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу. 6Јер нађосмо овога човјека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свијету, и да је коловођа јереси Назаретској; 7Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и шћасмо да му судимо по закону својему. 8Али дође Лисија војвода, и оте га из нашијех руку на велику силу, и посла к теби, 9Заповједивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за што га ми тужимо. 10А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако. 11А Павле одговори кад му намаже судија да говори: знајући од много година да си ти праведни судија овоме народу, слободно одговарам за себе: 12Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу, 13И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду, 14Нити они могу посвједочити шта теби сад на мене говоре. 15Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачкоме, вјерујући све што је написано у закону и у пророцима, 16И имајући надање на Бога да ће бити васкрсеније мртвима, и праведницима и грјешницима, које и сами ови чекају. 17А за ово се и ја трудим да имам чисту савјест свагда и пред Богом и пред људима. 18И послије много година дођох и донесох милостињу народу своме и приносе. 19У томе ме нађоше очишћена у цркви, ни с народом, ни с виком. 20А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају што на ме. 21Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини, 22Осим једнога овога гласа којијем повиках стојећи међу њима: за васкрсеније мртвијех доведосте ме данас на суд. 23А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: кад дође Лисија војвода, извидјећу вашу ствар. 24А капетану заповједи да се чува Павле, и да му се облакша, и ниједноме од његовијех да се не забрањује послуживати га или долазити к њему. 25А послије неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која бјеше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега вјеру у Христа Исуса. 26А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те. 27А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.