1 2А Павле погледавши на скупштину рече: људи браћо! ја са свом добром савјести живљех пред Богом до самога овог дана. 3А поглавар свештенички Ананија заповједи онима што стајаху код њега да га бију по устима. 4Тада му рече Павле: тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти сједиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповиједаш да ме бију. 5А они што стојаху наоколо рекоше: зар псујеш Божијег поглавара свештеничкога? 6А Павле рече: не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: старјешини народа својега да не говориш ружно. 7А знајући Павле да је један дио садукеја а други фарисеја повика на скупштини: људи браћо! ја сам фарисеј и син фарисејев: за над и за васкрсеније из мртвијех доведен сам на суд. 8А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздијели се народ. 9Јер садукеји говоре да нема васкрсенија, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје. 10И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: никакво зло не налазимо на овоме човјеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу. 11А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповједи да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у око. 12А ону ноћ стаде Господ преда њега и рече: не бој се, Павле, јер као што си свједочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму свједочити. 13А кад би дан, учинише неки од Јевреја вијећу и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла. 14А бјеше их више од четрдесет који ову клетву учинише. 15Ови приступивши ка главарима свештеничкијем и старјешинама, рекоше: клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла; 16Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сјутра сведе к вама, као да бисте хтјели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо прије него се он приближи. 17А син сестре Павлове чувши ову засједу дође и уђе у око и каза Павлу. 18А Павле дозвавши једнога од капетана рече: ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже. 19А он га узе и доведе к војводи, и рече: сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори. 20А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: шта је што имаш да ми кажеш? 21А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сјутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтјели боље испитати за њега; 22Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање. 23А војвода онда отпусти момче заповједивши му: ником не казуј да си ми ово јавио. 24И дозвавши двојицу од капетана рече: приправите ми двјеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двјеста стријелаца, по трећему сахату ноћи. 25И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије. 26И написа посланицу у којој овако говораше: 27Од Клаудија Лисије честитоме Филиксу поздравље. 28Човјека овога ухватише Јевреји и шћаху да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин. 29И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину. 30Тада нађох да га криве за питања закона њихова, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове. 31И дознавши ја уговор Јеврејски о глави овога човјека одмах га послах к теби заповједивши и супарницима његовијем да пред тобом кажу што имају на њ. Здрав буди! 32А војници онда, као што им се заповједи, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду. 33А сјутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у око. 34А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ. 35А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије