1 2А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утјешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Маћедонију. 3И прошавши оне земље, и свјетовавши их многијем ријечима, дође у Грчку. 4Поживљевши пак онамо три мјесеца стадоше му Јевреји радити о глави кад шћаше да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Маћедоније. 5И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије. 6Ови отишавши напријед чекаху нас у Троади. 7А ми се одвезосмо послије дана пријеснијех хљебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и ондје остасмо седам дана. 8А у први дан недјеље, кад се сабраше ученици да ломе хљеб, говораше им Павле, јер шћаше сјутрадан да пође, и протеже бесједу до поноћи. 9И бијаху многе свијеће горе у соби гдје се бијасмо сабрали. 10А сјеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдога сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доље с трећега пода, и дигоше га мртва. 11А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: не буните се, јер је душа његова у њему. 12Онда изиђе горе, и преломивши хљеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде. 13А момче доведоше живо, и утјешише се не мало. 14А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде шћасмо да узмемо Павла; јер тако бјеше заповједио, хотећи сам да иде пјешице. 15А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину. 16И оданде одвезавши се дођосмо сјутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у Сам, и ноћисмо у Тригилију; и сјутрадан дођосмо у Милит. 17Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму. 18Али из Милита посла у Ефес и дозва старјешине црквене. 19И кад дођоше к њему, рече им: ви знате од првога дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих 20Служећи Господу са сваком понизности и многијем сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави; 21Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама, 22Свједочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и вјеру у Господа нашега Исуса Христа. 23И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити; 24Осим да Дух свети по свијем градовима свједочи, говорећи да ме окови и невоље чекају. 25Али се ни за што не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посвједочим јеванђеље благодати Божије. 26И ево сад знам да више нећете видјети мојега лица, ви сви по којима пролазих проповиједајући царство Божије. 27Зато вам свједочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију; 28Јер не изоставих да покажем вољу Божију. 29Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом; 30Јер ја ово знам да ће по одласку моме ући међу вас тешки вуци који неће штедјети стада; 31И између вас самијех постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом. 32Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама свакога од вас. 33И сад вас, браћо, предајем Богу и ријечи благодати његове, који може назидати и дати вам нашљедство међу свима освећенима. 34Сребра, или злата, или руха ни у једнога не заисках. 35Сами знате да потреби мојој и онијех који су са мном били послужише ове руке моје. 36Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се ријечи Господа Исуса коју он рече: много је блаженије давати неголи узимати. 37И ово рекавши клече на кољена своја са свима њима и помоли се Богу. 38А свију стаде велики плач и загрливши Павла цјеливаху га,