1И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.
2
3И кад се наврши педесет дана бијаху заједно сви апостоли једнодушно.
4И уједанпут постаде хука с неба као духање силнога вјетра, и напуни сву кућу гдје сјеђаху;
5И показаше им се раздијељени језици као огњени; и сједе по један на свакога од њих.
6И напунише се сви Духа светога, и стадоше говорити другијем језицима, као што им Дух даваше те говораху.
7А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из свакога народа који је под небом.
8А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовијем језиком.
9И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другоме: нијесу ли ово све Галилејци што говоре?
10Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
11Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
12И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева Ливијскијех код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
13Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре нашијем језицима величине Божије.
14И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другоме: шта ће дакле ово бити?
15А други потсмијевајући се говораху: накитили су се вина.
16А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! ово да вам је на знање, и чујте ријечи моје.
17Јер ови нијесу пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сахат дана;
18Него је ово оно што каза пророк Јоило:
19И биће у пошљедње дане, говори Господ, излићу од Духа својега на свако тијело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће утваре и старци ваши сниће снове;
20Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа својега, и прорећи ће.
21И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима.
22Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни дан Господњи.
23И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
24Људи Израиљци! послушајте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате,
25Овога одређенијем савјетом и промислом Божијим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
26Којега Бог подиже, раздријешивши везе смртне, као што не бијаше могуће да га оне држе.
27Јер Давид говори за њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
28Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у наду;
29Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухљења.
30Показао си ми путове живота: напунићеш ме весеља с лицем својијем.
31Људи браћо! нека је слободно казати вам управо за старјешину Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана.
32Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његовијех по тијелу подигнути Христа, и посадити га на пријестолу његову,
33Предвидјевши говори за васкрсеније Христово да се не остави душа његова у паклу, ни тијело његово видје трухљења.
34Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви свједоци.
35Десницом дакле Божијом подиже се, и обећање светога Духа примивши од оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
36Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,
37Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.
38Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овога Исуса кога ви распесте.
39А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталијем апостолима: шта ћемо чинити, људи браћо?
40А Петар им рече: покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријеха; и примићете дар светога Духа;
41Јер је за вас обећање и за дјецу вашу, и за све даљне које ће год дозвати Господ Бог наш.
42И другијем многијем ријечима свједочаше, и мољаше их говорећи: спасите се од овога покваренога рода.
43Који дакле радо примише ријеч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
44И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хљеба, и у молитвама.
45И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
46А сви који вјероваше бијаху заједно, и имаху све заједно.
47И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.