1А неки људи присташе уза њ и вјероваше; међу којима бјеше и Ђонисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима. 2 3Потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт, 4И нађе једнога Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који бјеше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер бјеше заповједио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима. 5И будући да бјеше онога истог заната, оста код њих и рађаше, јер бијаху ћилимарског заната. 6А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке. 7И кад сиђоше из Маћедоније Сила и Тимотије, навали Дух свети на Павла да свједочи Јеврејима да је Исус Христос. 8А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: крв ваша на ваше главе; ја сам чист, отсад идем у незнабошце. 9И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштовеше Бога, и којега кућа бјеше крај зборнице. 10А Крисп, старјешина зборнички, вјерова Господа са свијем домом својијем; и од Коринћана многи који слушаху вјероваше и крстише се. 11А Господ рече Павлу ноћу у утвари: не бој се, него говори, и да не ућутиш; 12Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти што учини; јер ја имам велики народ у овоме граду. 13И он сједи ондје годину и шест мјесеци учећи их ријечи Божијој. 14А кад бјеше Галион намјесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше на суд 15Говорећи: овај наговара људе да поштују Бога против закона. 16А кад Павле шћаше да отвори уста, рече Галион Јеврејима: да је каква неправда била или зло дјело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји! 17Али кад су препирања за ријечи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем. 18И изагна их из суднице. 19Онда сви Грци ухватише Состена, старјешину зборничкога, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио. 20А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се бјеше завјетовао. 21И дође у Ефес; и њих остави ондје, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима. 22А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтједе, 23Него се опрости с њима говорећи: ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтједбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу. 24И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију. 25И проведавши неколико времена изиђе и прође редом Галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике. 26А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човјек рјечит и силан у књигама. 27Овај бјеше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знадијаше само крштење Јованово. 28И овај поче слободно проповиједати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи.