1Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посвједочише твоју истину, како ти у истини живиш. 2Немам веће радости од ове да чујем моја дјеца у истини да ходе. 3Љубазни! вјерно радиш што чиниш браћи и гостима, 4Који посвједочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом. 5Јер имена његова ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца. 6Ми смо дакле дужни примати такове, да будемо помагачи истини. 7Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас. 8Зато, ако дођем, споменућу његова дјела која твори ружећи нас злијем ријечима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтјели да их примају, и изгони их из цркве. 9Љубазни! не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не видје Бога. 10Димитрију свједочише сви, и сама истина; а и ми свједочимо; и знате да је свједочанство наше истинито. 11Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем; 12Него се надам да ћу те скоро видјети; и из уста говорити. 13Мир ти! поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин. 14