1Захваљујем Богу којему служим од прародитеља чистом савјести, што без престанка имам спомен за тебе у молитвама својијем дан и ноћ, 2Желећи да те видим, опомињући се суза твојијех, да се радости испуним; 3Опомињући се нелицемјерне у теби вјере која се усели најприје у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију; а увјерен сам да је и у теби; 4Заради којега узрока напомињем ти да погријеваш дар Божиј који је у теби како сам метнуо руке своје на тебе. 5Јер нам Бог не даде духа страха, него силе и љубави и чистоте. 6Не постиди се дакле свједочанства Господа нашега Исуса Христа, ни мене сужња његова; него пострадај с јеванђељем Христовијем по сили Бога, 7Који нас спасе и призва звањем светијем, не по дјелима нашима, него по својој наредби и благодати, која нам је дана у Христу Исусу прије времена вјечнијех; 8А сад се показа у доласку спаситеља нашега Исуса Христа, који раскопа смрт, и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем; 9За које сам ја постављен апостол и учитељ незнабожаца. 10Заради којега узрока и ово страдам; али се не стидим, јер знам коме вјеровах, и увјерен сам да је кадар аманет мој сачувати за дан онај. 11Имај у памети образ здравијех ријечи које си чуо од мене, у вјери и љубави Христа Исуса. 12Добри аманет сачувај Духом светијем који живи у нама. 13Знаш ово да се одвратише од мене сви у Азији, међу којима и Фигел и Ермоген. 14А Господ да да милост Онисифорову дому; јер ме много пута утјеши, и окова мојијех не постидје се; 15Него дошавши у Рим потражи ме још с већијем старањем и нађе. 16Да да њему Господ да нађе милост у Господа у дан онај. И у Ефесу колико ми послужи, ти знаш добро. 17 18Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа;