1 2И рече Давид: има ли јоште ко да је остао од дома Саулова? да му учиним милост ради Јонатана. 3А бијаше један слуга дома Саулова, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: јеси ли ти Сива? А он рече: ја сам, слуга твој. 4А цар рече: има ли јоште ко од дома Саулова да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: још има син Јонатанов, хром на ногу. 5И рече му цар: гдје је? А Сива рече цару: ено га у дому Махира сина Амилова у Лодевару. 6Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амилова. 7А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Саулова, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: ево слуге твојега. 8А Давид му рече: не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твојега, даћу ти натраг све њиве Саула оца твојега; а ти ћеш свагда јести за мојим столом. 9А он се поклони и рече: ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртва пса као што сам ја? 10И цар дозва Сиву слугу Саулова, и рече му: што је год било Саулово и свега дома његова, дао сам сину твојега господара. 11Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твојега има хљеб да једе; али Мефивостеј син господара твојега јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга. 12И рече Сива цару: како је цар господар мој заповједио слузи својему, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син. 13А Мефивостеј имаше малога сина, којему име бјеше Миха; а сви који живљаху у дому Сивину бијаху слуге Мефивостејеве.