1 2Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: ево ми смо кост твоја и тијело твоје. 3И прије, док Саул бијаше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу. 4Тако дођоше све старјешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид вјеру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем. 5Тридесет година бијаше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година. 6У Хеврону царова над Јудом седам година и шест мјесеца; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свијем Израиљем и Јудом. 7А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: нећеш ући овамо док не узмеш слијепе и хроме, хотећи казати: неће ући овамо Давид. 8Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов. 9Јер рече Давид у онај дан: ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слијепијех и хромијех, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: слијепи и хроми да не улазе у ову кућу. 10И сједе Давид у кули, и назва је градом Давидовијем: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра. 11И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама бјеше с њим. 12И Хирам цар Тирски посла посланике к Давиду, и кедровијех дрва и дрводјеља и каменара, и саградише кућу Давиду. 13И разумје Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа својега Израиља. 14И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери. 15И ово су имена онијех који му се родише у Јерусалиму:Самуја и Совав и Натан и Соломун, 16И Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија, 17И Елисама и Елијада и Елифалет. 18А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изидоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу. 19И Филистеји дошавши раширише се по долини Рафајској. 20Тада Давид упита Господа говорећи: хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке. 21Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их ондје, и рече: продрије Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно мјесто Вал-Ферасим. 22И оставише ондје лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их. 23И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини Рафајској. 24И Давид упита Господа, који рече: не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима. 25Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску Филистејску.