1 2А кад чу син Саулов да је погинуо Авенир у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете. 3А имаше син Саулов двије војводе над четама; једном бјеше име Вана, другом бјеше име Рихав, синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминовијех; јер се и Вирот бројаше Венијамину; 4А Вироћани бијаху побјегли у Гитајим, гдје осташе као дошљаци до данашњега дана. 5И имаше Јонатан син Саулов сина хрома на ногу, којему бијаше пет година кад дође глас о смрти Сауловој и Јонатановој из Језраела, те га узе дадиља његова и побјеже, и кад брзо бјежаше, он паде и охрону; а име му бијаше Мефивостеј. 6И пођоше синови Римона Вироћанина, Рихав и Вана, и дођоше у подне у кућу Исвостејеву; а он почиваше у подне. 7И уђоше у кућу као да узму пшенице, и прободоше га под пето ребро Рихав и Вана, и побјегоше. 8Кад уђоше у кућу, он лежаше на постељи својој у клијети гдје спаваше, те га прободоше и убише, и отсјекоше му главу и узеше је, па отидоше путем преко поља цијелу ону ноћ. 9И донесоше главу Исвостејеву Давиду у Хеврон, и рекоше цару: ево главе Исвостеја сина Саулова, непријатеља твојега, који је тражио душу твоју; и Господ освети данас цара господара мојега од Саула и сјемена његова. 10Али Давид одговарајући Рихаву и Вани брату његову, синовима Римона Вироћанина, рече им: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју из сваке невоље. 11Кад онога који ми јави говорећи: гле, погибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре гласе, ухватих и убих у Сиклагу, и то му би од мене дар за гласе његове, 12Акамоли људе безбожне, који убише човјека права, у кући његовој, на постељи његовој! нећу ли искати крви његове из ваших руку, и вас истријебити са земље?