1 2И дуго бијаше рат између дома Саулова и дома Давидова; али Давид све већма јачаше а дом Саулов постајаше све слабији. 3И Давиду се родише синови у Хеврону: првенац му бјеше Амнон од Ахиноаме Језраељанке; 4Други бјеше Хилеав од Авигеје жене Навала Кармилца; трећи Авесалом син Махе кћери Талмаја цара Гесурскога; 5Четврти Адонија син Агитин; и пети Сефатија син Авиталин; 6И шести Итрам од Егле жене Давидове. Ти се родише Давиду у Хеврону. 7И док бијаше рат између дома Саулова и дома Давидова, Авенир брањаше дом Саулов. 8А Саул имаше иночу по имену Ресфу кћер Ајину; и Исвостеј рече Авениру: зашто си спавао код иноче оца мојега? 9И Авенир се разгњеви на ријечи Исвостејеве и рече: јесам ли ја пасја глава, који сада чиним на Јуди милост дому Саула оца твојега и браћи његовој и пријатељима његовијем, и нијесам те пустио у руке Давидове, те данас тражиш на мени зло ради те жене? 10Тако нека учини Бог Авениру, и тако нека дода, ако не учиним Давиду како му се Господ заклео, 11Да се пренесе ово царство од дома Саулова, и да се утврди пријесто Давидов над Израиљем и над Јудом, од Дана до Вирсавеје. 12И он не може више ништа одговорити Авениру, јер га се бојаше. 13И Авенир посла посланике к Давиду од себе и поручи: чија је земља? И поручи му: учини вјеру са мном, и ево рука ће моја бити с тобом, да обратим к теби свега Израиља. 14А он одговори: добро; ја ћу учинити вјеру с тобом; али једно иштем од тебе, и то: да не видиш лица мојега ако ми прво не доведеш Михалу кћер Саулову, кад дођеш да видиш лице моје. 15И посла Давид посланике к Исвостеју сину Саулову, и поручи му: дај ми жену моју Михалу, коју испросих за сто окрајака Филистејских. 16И Исвостеј посла те је узе од мужа, од Фалтила, сина Лаисова. 17А муж њезин пође с њом, и једнако плакаше за њом до Ваурима. Тада му рече Авенир: иди, врати се натраг. И он се врати. 18Потом Авенир говори старјешинама Израиљским, и рече им: пређе тражисте Давида да буде цар над вама. 19Ето сада учините; јер је Господ рекао за Давида говорећи: преко Давида слуге својега избавићу народ свој Израиља из руку Филистејских и из руку свих непријатеља њиховијех. 20Тако говори Авенир и синовима Венијаминовијем. Потом отиде Авенир и у Хеврон да каже Давиду све што за добро нађе Израиљ и сав дом Венијаминов. 21И кад дође Авенир к Давиду у Хеврон и с њим двадесет људи, учини Давид гозбу Авениру и људима који бијаху с њим. 22И рече Авенир Давиду: да устанем и идем да скупим к цару господару својему сав народ Израиљев да учине вјеру с тобом, па да царујеш како ти душа жели. И Давид отпусти Авенира да иде с миром. 23А гле, слуге Давидове враћаху се с Јоавом из боја, и тјераху са собом велик плијен; а Авенир већ не бјеше код Давида у Хеврону, јер га отпусти, те отиде с миром. 24Јоав дакле и сва војска што бјеше с њим дођоше онамо; и јавише Јоаву говорећи: Авенир син Ниров долазио је к цару, и он га отпусти те отиде с миром. 25И Јоав отиде к цару и рече: шта учини? Гле, Авенир је долазио к теби; зашто га пусти те отиде? 26Познајеш ли Авенира сина Нирова? долазио је да те превари, да види куда ходиш и да дозна све што радиш. 27Потом отишав Јоав од Давида посла људе за Авениром да га врате од студенца Сире, а Давид не знадијаше за то. 28И кад се врати Авенир у Хеврон, одведе га Јоав на страну под врата као да говори с њим насамо; ондје га удари под пето ребро, те умрије за крв Асаила брата његова. 29А кад Давид послије то чу, рече: ја нијесам крив ни царство моје пред Господом довијека за крв Авенира сина Нирова. 30Нека падне на главу Јоавову и на сав дом оца његова; и нека дом Јоавов не буде никад без човјека болна од течења или губава или који иде о штапу или који падне од мача или који нема хљеба. 31Тако Јоав и Ависај брат његов убише Авенира што он погуби Асаила брата њихова код Гаваона у боју. 32И рече Давид Јоаву и свему народу који бијаше с њим: раздерите хаљине своје и припашите костријет, и плачите за Авениром. И цар Давид иђаше за носилима. 33А кад погребоше Авенира у Хеврону, цар подиже глас свој и плака на гробу Авенирову; плака и сав народ. 34И наричући за Авениром рече: умрије ли Авенир како умире безумник? 35Руке твоје не бише везане, нити ноге твоје у оков оковане; пао си као што се пада од неваљалијех људи. Тада још већма плака за њим сав народ. 36И дође сав народ нудећи Давида да једе што, док још бијаше дан; али се Давид закле и рече: Бог нека ми учини тако, и тако нека дода, ако окусим хљеба или што друго док не зађе сунце. 37И сав народ чу то, и би им по вољи; што год чињаше цар, бјеше по вољи свему народу. 38И позна сав народ и сав Израиљ у онај дан да није било од цара што погибе Авенир син Ниров. 39И цар рече слугама својим: не знате ли да је војвода и то велики погинуо данас у Израиљу?