1 2Још рече Ахитофел Авесалому: да одаберем дванаест тисућа људи па да идем и тјерам Давида ноћас. 3Па ћу га стигнути док је уморан и изнемоглијех руку; и уплашићу га, те ће побјећи сав народ што је с њим, па ћу убити цара самога. 4И обратићу сав народ к теби; јер за онијем кога тражиш стоји да се сви врате к теби; тада ће се сав народ умирити. 5И то се учини добро Авесалому и свијем старјешинама Израиљевијем. 6Али рече Авесалом: дозовите и Хусаја Архијанина да чујемо што ће и он рећи. 7А кад дође Хусај к Авесалому, рече му Авесалом говорећи: тако и тако рече Ахитофел; хоћемо ли чинити како он рече или нећемо? кажи ти. 8А Хусај рече Авесалому: није добар свјет што је сада свјетовао Ахитофел. 9Још рече Хусај: ти знаш оца својега и људе његове да су храбри и да су љута срца као медвједица кад јој отму медвједиће у пољу; сврх тога, твој је отац ратник, неће ноћити с народом. 10Гле, он се је сада сакрио у каку јаму или на друго како мјесто. Па ако у први мах који од овијех погину, ко год чује сваки ће рећи: побијен је народ који приста за Авесаломом. 11А тада ће најхрабрији, у којијех је срце као срце лавово, клонути. Јер сав Израиљ зна да је твој отац јунак и да су храбри који су с њим. 12Зато ја свјетујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје да их буде као пијеска на мору, па ти главом иди у бој. 13Тада ћемо поћи на њ, гдје би се год налазио, и напашћемо на њ као што роса пада на земљу, да му не остане ниједан од свијех људи што су с њим. 14Ако ли утече у град, сав народ Израиљски нека донесе ужа под онај град, па ћемо га свући у поток, да се ни камен не нађе ондје. 15Тада рече Авесалом и сви Израиљци: бољи је свјет Хусаја Архијанина него свјет Ахитофелов. Јер Господ бјеше наредио да се разбије свјет Ахитофелов, који бјеше бољи, да би Господ навукао зло на Авесалома. 16Потом рече Хусај свештеницима Садоку и Авијатару: тако и тако свјетова Ахитофел Авесалома и старјешине Израиљеве, а ја свјетовах тако и тако. 17Него брже пошљите, те јавите Давиду и реците: немој ноћас ноћити у пољу у пустињи, него пријеђи пријеко, да не буде прождрт цар и сав народ што је с њим. 18А Јонатан и Ахимас стајаху код студенца Рогила, и дође једна слушкиња и каза им, да би отишли те јавили цару Давиду; јер се не смијаху показати ни ући у град. 19Али их видје један момак, те каза Авесалому; а они обојица брже отидоше, и дођоше у Ваурим у кућу једнога човјека, који имаше на двору студенац, те се спустише у њ. 20И жена узе и разастрије поњаву поврх студенца, и поврх ње разасу прекрупу. И тако се не дозна. 21Јер дођоше слуге Авесаломове к оној жени у кућу, и рекоше јој: гдје је Ахимас и Јонатан? А жена им рече: отидоше преко потока. Тако траживши и не нашавши вратише се у Јерусалим. 22А кад отидоше, они ижљезоше из студенца, и отидоше те јавише цару Давиду, и рекоше му: устаните и пријеђите брже преко воде; јер је тако и тако свјетовао Ахитофел на вас. 23Тада уста Давид и сав народ што бијаше с њим, и пријеђоше преко Јордана прије зоре, не оста ниједан да не пријеђе преко Јордана. 24Ахитофел пак видећи гдје се не учини како он свјетова, оседла својега магарца, па се подиже и отиде кући својој, у свој град, и наредивши за своју кућу објеси се те умрије, и би погребен у гробу оца својега. 25А Давид дође у Маханајим; Авесалом пак пријеђе преко Јордана и сав Израиљ што бјеше с њим. 26И постави Авесалом Амасу над војском, на мјесто Јоавово; а Амаса бјеше син некога човјека по имену Итре Израиљца, који облежа Авигеју кћер Насову, сестру Серује матере Јоавове. 27И стаде у око Израиљ с Авесаломом у земљи Галадовој. 28А кад дође Давид у Маханајим, Совије син Насов из Раве синова Амоновијех и Махир син Амилов из Лодевара и Варзелај од Галада из Рогелима. 29Донесоше постеље и чаша и судова земљанијех и пшенице и јечма и брашна и прекрупе и боба и лећа и прженијех зрна,