1 2 3А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља. 4А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разбоље се; па посла посланике и рече им: идите, питајте Велзевула бога Акаронскога хоћу ли оздравити од ове болести. 5Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: устани, изиди на сусрет посланицима цара Самаријскога и реци им: еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону? 6А зато овако вели Господ: нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умријети. Потом отиде Илија. 7А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: што сте се вратили? 8А они му рекоше: срете нас један човјек, и рече нам: идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: овако вели Господ: еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умријети. 9А он им рече: какав бјеше на очи тај човјек који вас срете и то вам рече? 10А они му одговорише: бјеше сав космат и опасан кожнијем појасом. А он рече: то је Илија Тесвићанин. 11Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сјеђаше наврх горе; и педесетник му рече: човјече Божји, цар је заповједио, сиђи. 12А Илија одговарајући рече педесетнику: ако сам човјек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождрије њега и његову педесеторицу. 13Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: човјече Божји, цар је тако заповједио, сиђи брже. 14А Илија одговори и рече им: ако сам човјек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождрије њега и његову педесеторицу. 15Тада опет посла трећега педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на кољена своја пред Илијом, и молећи га рече му: човјече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих. 16Ето, сишао је огањ с неба и прождро прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја. 17А анђео Господњи рече Илији: иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару. 18И рече му: овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умријети.