1Јер за тијем уздишемо, желећи обући се у свој небески стан. 2И да се обучени, не голи нађемо! 3Јер будући у овоме тијелу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно. 4А онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа. 5Добре смо дакле воље једнако, јер знамо да путујемо у тијелу, далеко од Господа. 6Јер по вјери живимо а не по гледању. 7Али се не бојимо, и много волимо отићи од тијела, и ићи ка Господу. 8Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо њему угодни. 9Јер нам се свима ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки што је који у тијелу чинио, или добро или зло; 10Знајући дакле страх Господњи људе свјетујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашијем савјестима познати. 11Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате што одговорити онима који се хвале онијем што је споља а не што је у срцу. 12Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смјерни, вама смо. 13Јер љубав Божија нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умрије, то дакле сви умријеше. 14Христос за све умрије, да они који живе не живе више себи, него ономе који за њих умрије и васкрсе. 15Зато и ми отсад никога не познајемо по тијелу; и ако Христа познасмо по тијелу, али га сад више не познајемо. 16Зато ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде. 17Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења. 18Јер Бог бјеше у Христу, и свијет помири са собом не примивши им гријеха њиховијех, и метнувши у нас ријеч помирења. 19Тако смо ми послани мјесто Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом. 20Јер онога које не знадијаше гријеха нас ради учини гријехом, да ми будемо правда Божија у њему. 21