1Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашима, коју познају и читају сви људи; 2Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога живога, не на каменијем даскама него на меснијем даскама срца. 3А таково поуздање имамо кроз Христа у Бога, 4Не да смо врсни од себе помислити што, као од себе, него је наша врсноћа од Бога; 5Који и учини нас врсне да будемо слуге новом завјету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује. 6Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова која престаје: 7Акамоли неће много већма служба духа бити у слави? 8Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави. 9Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави. 10Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје. 11Имајући дакле такови над с великом слободом радимо; 12И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетка ономе што престаје. 13Но заслијепише помисли њихове; јер до самога овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завјета, јер у Христу престаје. 14Него да данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји. 15А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало. 16А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода. 17Ми пак сви који откривенијем лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњега Духа. 18