1Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим онога који прима жалост од мене? 2И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свију вас. 3Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многијем сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама. 4Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама. 5Јер је довољно таковоме кар овај од многијех. 6Зато ви насупрот већма да опраштате и тјешите, да такови како не падне у превелику жалост. 7Зато вас молим, утврдите к њему љубав. 8Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни. 9А коме ви што опростите ономе опраштам и ја; јер ја ако што коме опростих, опростих му вас ради мјесто Исуса Христа, 10Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли. 11А кад дођох у Троаду да проповиједам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу, 12Не имадох мира у духу својему, не нашавши Тита, брата својега; него опростивши се с њима изиђох у Маћедонију. 13Али хвала Богу који свагда нама даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на сваком мјесту. 14Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину: 15Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вриједан? 16Јер ми нијесмо као многи који нечисто проповиједају ријеч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо. 17