1Молим пак да ми не буде тријебе кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смијем против некијех који мисле за нас да по тијелу живимо; 2Јер ако и живимо по тијелу, не боримо се по тијелу. 3Јер оружје нашега војевања није тјелесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли 4И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу, 5И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност. 6Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови. 7Јер ако се што и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидјети. 8Али да се не покажем као да вас плашим посланицама; 9Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом пред нама, слаб је, и ријеч његова не ваља ништа. 10Ово нека помисли такови да каки смо у ријечи по посланицама кад нијесмо код вас, таки смо и у дјелу кад смо ту. 11Јер не смијемо себе мијешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мјере и пореде сами себе са собом, не разумијевају. 12А ми се нећемо хвалити преко мјере, него по мјери правила којега нам Бог мјеру раздијели да допремо и до вас. 13Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допријесмо и до вас с јеванђељем Христовијем, 14Не хвалећи се преко мјере у туђијем пословима, имајући пак над кад узрасте вјера ваша да ћемо се у вама величати по правилу својему изобилно, 15Да у даљнијем странама од вас проповједимо јеванђеље, и да се не похвалимо онијем што је по туђему правилу урађено. 16А који се хвали, Господом нека се хвали. 17Јер онај није ваљан који се сам хвали, него којега Господ хвали. 18