1А о синовима његовијем и о великој порези што би под њим, и о грађењу дома Божијега, ето записано је у књизи о царевима. А зацари се на његово мјесто Амасија син његов.
2
3Бијаше Амасији двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јоадана из Јерусалима.
4Он чињаше што је право пред Господом, али не цијелијем срцем.
5И кад се утврди у царству, поби слуге своје који убише цара оца његова.
6Али синова њиховијех не погуби, него учини како пише у закону, у књизи Мојсијевој, гдје је заповједио Господ говорећи: оцеви да не гину за синове, ни синови за оцеве, него сваки за свој гријех нека гине.
7Иза тога скупи Амасија народ Јудин, и постави по домовима отачким тисућнике и стотинике по свој земљи Јудиној и Венијаминовој, и изброји их од двадесет година и више, и нађе их триста тисућа војника избранијех, који ношаху копље и штит.
8И јоште најми између Израиљаца сто тисућа храбријех људи за сто таланата сребра.
9Али дође му човјек Божји и рече: царе, да не иде с тобом војска Израиљска, јер Господ није с Израиљцима нити са синовима Јефремовијем.
10Него иди ти, и буди храбар у боју; иначе ће те оборити Бог пред непријатељем, јер Бог може и помоћи и оборити.
11Тада рече Амасија човјеку Божијему: а што ће бити од сто таланата што сам дао војсци Израиљевој? А човјек Божји рече: има Господ да ти да више од тога.
12И тако одвоји Амасија војску што му бјеше дошла од Јефрема да отиду у своје мјесто; а они се врло расрдише на Јуду, и вратише се у своје мјесто с великим гњевом.
13А Амасија ослободивши се поведе народ свој и отиде у слану долину, и поби десет тисућа синова Сировијех;
14И десет тисућа живијех заробише Јудејци, и одведоше их на врх стијене, и побацаше их са врх стијене да се сви распадоше.
15А војници које Амасија посла натраг да не иду с њим у бој, навалише на градове Јудине од Самарије до Вет-Орона, и побише по њима три тисуће, и заплијенише велик плијен.
16А кад се врати Амасија разбивши Идумеје, донесе богове синова Сировијех, и постави их себи за богове, и клањаше им се и кађаше им.
17Тада се разгњеви Господ на Амасију, и посла к њему пророка, који му рече: зашто тражиш богове тога народа, који не избавише својега народа из твоје руке?
18И кад говораше цару, он му рече: јеси ли постављен цару за савјетника? престани; зашто да погинеш? И тако преста пророк, али рече: знам да те је Бог наумио истријебити кад то радиш а не слушаш свјета мојега.
19Тада смисли Амасија цар Јудин, и посла к Јоасу сина Јоахаза сина Јујева, цару Израиљеву, и поручи: ходи да се огледамо.
20А јоас цар Израиљев посла к Амасији цару Јудину и поручи му: трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: дај своју кћер сину мојему за жену. Али наиђе звијерје Ливанско и изгази трн.
21Велиш, побио си Едомце, па се понесе срце твоје, и тражиш славе; сједи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?
22Али не послуша Амасија, јер од Господа то би да их да у руке непријатељу, што тражише богове Едомске.
23И отиде Јоас цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудину.
24Али Јуду разби Израиљ, те побјегоше сваки ка својему шатору.
25А Амасију цара Јудина сина Јоаса сина Јоахазова ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу, и одведе га у Јерусалим; и обори зид Јерусалимски од врата Јефремовијех до врата на углу, четири стотине лаката.
26И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Божијем у Овид-Едома и у ризници дома царскога, и таоце, па се врати у Самарију.
27И поживје Амасија син Јоасов цар Јудин по смрти Јоаса сина Јоахаза цара Израиљева петнаест година.
28А остала дјела Амасијина прва и пошљедња, ето нијесу ли записана у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем?