1И бој би жесток онога дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умрије о сунчаном заходу.
2
3А кад се Јосафат цар Јудин враћаше с миром кући својој у Јерусалим,
4Изиде преда њ Јуј син Ананијев, видјелац, и рече Јосафату: безбожнику ли помажеш, и оне који мрзе на Господа љубиш? Зато се подигао на те гњев Господњи.
5Али се нашло добро на теби што си истријебио лугове из земље и што си управио срце своје да тражиш Бога.
6Потом Јосафат сјеђаше у Јерусалиму, и опет прође по народу од Вирсавеје до горе Јефремове, и поврати их ка Господу Богу отаца његовијех.
7И постави судије у земљи по свијем тврдијем градовима Јудинијем, у сваком граду.
8И рече судијама: гледајте шта ћете радити, јер нећете судити за човјека него за Господа, који је с вама кад судите.
9Зато нека буде страх Господњи у вама; пазите и радите, јер у Господа Бога нашега нема неправде, нити гледа ко је ко, нити прима поклона.
10Такођер у Јерусалиму постави Јосафат од Левита и свештеника и главара домова отачких у Израиљу за судове Господње и за распре; јер долажаху опет у Јерусалим.
11И заповједи им говорећи: тако радите у страху Господњем, вјерно и цијела срца.