1И не би рата од тридесет пете године царовања Асина. 2 3Године тридесет шесте царовања Асина изиде Васа цар Израиљев на Јуду, и стаде зидати Раму да не да никому отићи к Аси цару Јудину ни од њега доћи. 4Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњега и дома царева, и посла Вен-Ададу цару Сирскому, који живљаше у Дамаску, и поручи: 5Вјера је између мене и тебе, између оца мојега и оца твојега, ево шаљем ти сребра и злата, хајде поквари вјеру коју имаш са Васом царем Израиљевијем, еда би отишао од мене. 6И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима бијаху житнице. 7А кад Васа то чу, преста зидати Раму и остави дјело своје. 8Тада цар Аса узе сав народ Јудин, те однесоше камење из Раме и дрво, чим зидаше Васа, и од њега сазида Гавају и Миспу. 9А у то вријеме дође Ананије видјелац к Аси цару Јудину и рече му: што си се поуздао у цара Сирскога а нијеси се поуздао у Господа Бога својега, зато се војска цара Сирскога измаче из твојих руку. 10Нијесу ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске с врло много кола и коњика? па кад си се поуздао у Господа, даде ти их у руке. 11Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цијело према њему. Лудо си у том радио; зато ће отселе бити ратови на те. 12Тада се Аса разгњеви на пророка, и врже га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то вријеме. 13Али гле дјела Асина, прва и пошљедња, ено записана су у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем. 14И разбоље се Аса тридесет девете године царовања својега од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа него љекаре.