1Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Маћедонију, да заповједиш некима да не уче друкчије, 2Нити да гледају на лажи и на тефтере од племена којима нема краја, и који прије чине препирања неголи Божиј напредак у вјери. 3А намјера је заповијести љубав од чиста срца и добре савјести и вјере нелицемјерне; 4У којима неки погријешивши сврнуше у празне говоре, 5И хтјели би да буду законици, а не разумију ни шта говоре, ни шта утврђују. 6А знамо да је закон добар ако га ко држи као што треба. 7Знајући ово да праведнику закон није постављен, него безаконицима и непокорнима и безбожницима и грјешницима, неправеднима и поганима, крвницима оца и матере, крвницима људскима, 8Курварима, мужеложницима, људокрадицама, лажљивцима, клетвопреступницима, и ако што има противно здравој науци, 9По јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени повјерено. 10И захваљујем Христу Исусу Господу нашему који ми даје моћ, што ме за вјерна прими и постави ме у службу, 11Који сам прије био хулник и гонитељ и силеџија; али бих помилован, јер не знајући учиних у невјерству. 12Али се још већма умножи благодат Господа нашега Исуса Христа с вјером и љубави у Христу Исусу. 13Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође на свијет да спасе грјешнике, од којијех сам први ја. 14Али тога ради ја бих помилован да на мени првоме покаже све трпљење Исус Христос за углед онима који му хоће вјеровати за живот вјечни. 15А цару вјечноме, нераспадљивоме, који се не види, јединоме премудроме Богу част и слава вавијек вијека. Амин. 16Ову пак заповијест предајем ти, сине Тимотије, по пређашњијем пророштвима за тебе: да ратујеш у у њима добар рат, 17Имајући вјеру и добру савјест, коју неки одбацивши отпадоше од вјере; 18Међу којима су Именеј и Александар које предадох сотони да се науче не хулити. 19 20Молим дакле прије свега да се чине искања, молитве, мољења, захваљивања за све људе,