1А бјеше један човјек од племена Венијаминова, којему име бјеше Кис, син Авила, сина Серора, сина Вехората, сина Афије, сина једнога човјека од племена Венијаминова, храбар јунак. 2Он имаше сина по имену Саула, који бјеше млад и лијеп да не бјеше љепшега од њега међу синовима Израиљевијем, а главом бјеше виши од свега народа. 3А Кису оцу Саулову неста магарица, па рече Кис Саулу сину својему: узми са собом једнога момка, па устани и иди те тражи магарице. 4И он прође гору Јефремову, и прође земљу Салиску; али не нађоше; па прођоше у земљу Салимску, и не бјеше их; па прођоше и земљу Венијаминову, и не нађоше. 5А кад дођоше у земљу Суфску, рече Саул момку својему који бјеше с њим: хајде да се вратимо, да се не би отац оканио магарица и забринуо се за нас. 6А он му рече: ево, у овом граду има човјек Божји, којега веома поштују; што год каже све се збива; хајдемо к њему, може бити да ће нас упутити куда бисмо ишли. 7А Саул рече момку својему: хајде да идемо; али шта ћемо однијети човјеку? јер нам је хљеба нестало у торбама, а дара немамо да однесемо човјеку Божијему. Шта имамо? 8А момак опет одговарајући рече Саулу: ето у мене четврт сикла сребра; то да дам човјеку Божијему да нас упути. 9А у старо вријеме ко би ишао да пита Бога говораше: хајде да идемо к видиоцу. Јер ко се сада зове пророк у старо се вријеме зваше видјелац. 10И Саул рече момку својему: добро велиш; хајде да идемо. И пођоше у град гдје бјеше човјек Божји. 11И кад иђаху уз брдо градско, сретоше дјевојке које излажаху да захватају воду, па им рекоше: је ли ту видјелац? 12А оне одговарајући рекоше: јест, ето пред тобом; похитај, јер је данас дошао у град, јер данас народ има жртву на гори. 13Како уђете у град, наћи ћете га прије него пође на гору да једе; јер народ неће јести докле он не дође, јер он треба да благослови жртву, па онда ће званице јести; зато идите, јер ћете га сада наћи. 14И отидоше у град; а кад дођоше усред града, гле Самуило полазећи на гору срете их. 15А Господ бјеше објавио Самуилу дан прије него дође Саул, рекавши: 16Сјутра у ово доба послаћу к теби једнога човјека из земље Венијаминове, њега помажи да буде вођ народу мојему Израиљу, и он ће избавити мој народ из руку Филистејских. Јер погледах на народ свој, јер вика његова дође до мене. 17И кад Самуило угледа Саула, рече му Господ: ето човјека за којега ти рекох; тај ће владати мојим народом. 18И Саул приступи к Самуилу на вратима, и рече: кажи ми, гдје је кућа видиочева? 19А Самуило одговори Саулу и рече: ја сам видјелац. Хајде преда мном на гору, и данас ћете са мном јести; а сјутра ћу те отпустити, и што ти је год у срцу, казаћу ти. 20А за магарице, којих ти је нестало прије три дана, не брини се; јер су се нашле. И чије ће бити све што је најбоље у Израиљу? еда ли не твоје и свега дома оца твојега? 21А Саул одговори и рече: нијесам ли од племена Венијаминова, најмањега племена Израиљева, и дом мој најмањи између свијех домова племена Венијаминова? што ми дакле говориш тако? 22А Самуило узе Саула и његова момка, и одведе их у собу, и посади их у зачеље међу званицама којих бјеше до тридесет људи. 23И Самуило рече кухару: донеси дио који ти дадох и за који ти рекох: остави га код себе. 24Тада донесе кухар плеће и што бјеше на њему; а Самуило га метну пред Саула, и рече: ево што је остало, узми преда се, те једи, јер је сачувано дослије за тебе, кад рекох: позвао сам народ. Тако једе Саул са Самуилом онај дан. 25Потом сиђоше с горе у град, и Самуило се разговара са Саулом на крову. 26А ујутру уранише, и кад свиташе, зовну Самуило Саула на кров, и рече му: дигни се, да те отпустим. И кад се диже Саул, изидоше обојица, он и Самуило. 27И кад дођоше на крај града, рече Самуило Саулу: реци момку нека иде напријед (и он прође напријед), а ти стани мало да ти јавим ријеч Божију.