1 2И трећи дан дође Давид са својим људима у Сиклаг, а Амалици бијаху ударили на јужну страну и на Сиклаг, и развалили Сиклаг и огњем га спалили. 3И бјеху заробили женскиње које бјеше ондје, и мало и велико; али не бјеху убили никога, него их бјеху одвели и отишли својим путем. 4И кад Давид дође са својим људима у град, а то град спаљен огњем, и жене њихове и синови и кћери њихове заробљене. 5И подиже Давид и народ који бијаше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати. 6И обје жене Давидове заробише се, Ахиноама из Језраела и Авигеја из Кармила жена Навалова. 7И Давид бјеше на муци великој, јер народ говораше да га заспу камењем; јер жалостан бјеше сав народ, сваки за синовима својим и за кћерима својим; али се Давид охрабри у Господу Богу својем. 8И рече Давид Авијатару свештенику сину Ахимелехову: узми оплећак за ме. И узе Авијатар оплећак за Давида. 9И упита Давид Господа говорећи: хоћу ли потјерати ту чету? хоћу ли је стигнути? А Господ му рече: потјерај, јер ћеш зацијело стигнути и избавићеш. 10И пође Давид са шест стотина људи што бијаху с њим, и дођоше до потока Восора; и ондје осташе једни. 11А Давид са четири стотине људи потјера даље, а двјеста људи оста, који сусташе те не могоше пријећи преко потока Восора. 12И нађоше једнога Мисирца у пољу, и доведоше га к Давиду, и дадоше му хљеба да једе и воде да пије, 13И дадоше му груду смокава и два грозда суха. И поједавши опорави се, јер три дана и три ноћи не бјеше ништа јео нити воде пио. 14Тада му рече Давид: чији си ти? и одакле си? А он рече: ја сам родом Мисирац, слуга једнога Амалика, а господар ме остави, јер се разбољех прије три дана. 15Ударисмо на јужну страну Херетејску и на Јудину и на јужну страну Халевову, и Сиклаг спалисмо огњем. 16А Давид му рече: би ли ме могао одвести к тој чети? А он рече: закуни ми се Богом да ме нећеш погубити ни издати у руке мојему господару, па ћу те одвести к тој чети. 17И одведе га; и гле, они се бијаху раширили по свој земљи оној једући и пијући и веселећи се великим плијеном који заплијенише из земље Филистејске и из земље Јудине. 18И Давид их би од вечера до вечера другога дана, те нико не утече, осим четири стотине младића, који сједавши на камиле побјегоше. 19И тако избави Давид све што бијаху узели Амалици, и обје жене своје избави Давид. 20И ништа не изгубише, ни мало ни велико, ни синове ни кћери, ни што од плијена и од свега што им бијаху узели; све поврати Давид. 21Такођер узе Давид и остале све овце и волове, које гонећи пред својом стоком говораху: ово је плијен Давидов. 22И кад се врати Давид к онијем двјеста људи који бјеху сустали те не могаше ићи за Давидом, и које остави на потоку Восору, изидоше на сусрет Давиду и народу који бијаше с њим. И Давид приступивши к народу поздрави их. 23Тада проговорише сви зли и неваљали људи између онијех који су ишли с Давидом, и рекоше: што нијесу ишли с нама, зато да им не дамо од плијена који избависмо, него сваки жену своју и синове своје нека узму, па нек иду. 24Али Давид рече: немојте тако чинити, браћо моја, с онијем што нам је дао Господ који нас је сачувао и дао нам у руке чету која бјеше изашла на нас. 25И ко ће вас послушати у томе? јер какав је дио ономе који иде у бој таки је и ономе који остане код пртљага; једнако треба да подијеле. 26Тако би од тога дана унапредак, и то поста уредба и закон у Израиљу до данас. 27И кад дође Давид у Сиклаг, посла он плијена старјешинама Јудинијем, пријатељима својим, говорећи: ево вам дар од плијена непријатеља Господњих; 28Онима у Ветиљу, и онима у Рамоту на југу, и онима у Јатиру, 29И онима у Ароиру, и онима у Сифмоту, и онима у Естемоји, 30И онима у Рахалу, и онима у градовима Јерамеилским, и онима у градовима Кенејским, 31И онима у Орми, и онима у Хор-Асану, и онима у Атаху,