1А Давид побјеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: шта сам учинио? каква је кривица моја? и шта сам згријешио оцу твојему, те тражи душу моју? 2А он му рече: сачувај Боже! нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити. 3А Давид заклињући се опет рече: отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти. 4А Јонатан рече Давиду: шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити. 5И Давид рече Јонатану: ево сјутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до трећега вечера. 6Ако запита за ме отац твој, ти реци: врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је ондје годишња жртва свега рода његова. 7Ако рече: добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгњеви, знај да је зло наумио. 8Учини дакле милост слузи својему, кад си вјеру Господњу ухватио са слугом својим; ако је кака кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу својему? 9А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио? 10А Давид рече Јонатану: ко ће ми јавити ако ти отац одговори што је зло? 11А Јонатан рече Давиду: ходи да изидемо у поље. И изидоше обојица у поље. 12И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! кад искушам оца својега сјутра у ово доба или прекосјутра, и буде добро по Давида, ако не пошљем к теби и не јавим ти, 13Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим. 14А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем; 15И нећеш укратити милости своје дому мојему довијека, ни онда кад Господ истријеби све непријатеље Давидове са земље. 16Тако Јонатан учини вјеру с домом Давидовијем говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидовијех. 17И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу 18Потом рече му Јонатан: сјутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје мјесто бити празно. 19А ти чекај до трећега дана, па онда отиди брзо и дођи на мјесто гдје си се био сакрио кад се ово радило, и сједи код камена Езила. 20А ја ћу бацити три стријеле украј тога камена, као да гађам биљегу. 21И ево послаћу момка говорећи му: иди, нађи стријеле. Ако речем момку: ето стријеле су за тобом овамо ближе, дигни их; тада дођи, добро је по те, и неће ти бити ништа, тако жив био Господ! 22Ако ли овако речем момку: ето стријеле су пред тобом тамо даље; онда иди, јер те Господ шаље. 23А за ове ријечи што рекосмо ја и ти, ево, Господ је свједок између мене и тебе довијека. 24Потом се Давид сакри у пољу; и дође младина, и цар сједе за сто да једе. 25А кад цар сједе на своје мјесто по обичају на мјесто код зида, Јонатан уста, а Авенир сједе до Саула, а мјесто Давидово бјеше празно. 26И Саул не рече ништа онај дан, јер мишљаше, догодило му се штогод, те није чист, зацијело није чист. 27А сјутрадан, други дан мјесеца, опет бјеше празно мјесто Давидово, а Саул рече Јонатану сину својему: зашто син Јесејев не дође на објед ни јуче ни данас? 28А Јонатан одговори Саулу: врло ме је молио Давид да отиде до Витлејема, 29Рекавши: пусти ме, јер породица наша има жртву у граду, и сам ми је брат заповједио; ако сам дакле нашао милост пред тобом, да отидем и видим браћу своју. Зато није дошао на царев објед. 30Тада се разгњеви Саул на Јонатана, те му рече: неваљали и непослушни сине! зар ја не знам да си изабрао сина Јесејева себи на срамоту и на срамоту својој неваљалој мајци? 31Јер, докле је жив син Јесејев на земљи, нећеш се утврдити ни ти ни царство твоје; зато пошљи сада и доведи га к мени, јер је заслужио смрт. 32А Јонатан одговори Саулу оцу својему и рече му: зашто да се погуби? шта је учинио? 33Тада се Саул баци копљем на њ да га убије. Тада видје Јонатан да је отац његов наумио убити Давида. 34И уста Јонатан од стола његова, и ништа не једе други дан по младини; јер се забрину за Давида, што га отац осрамоти. 35А кад би ујутру, изиде Јонатан у поље у вријеме како бјеше уговорио с Давидом, и с њим једно момче. 36И рече момку својему: трчи да ми нађеш стријеле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стријелу преко њега. 37А кад дође момак до мјеста куда бјеше застријелио Јонатан, викну Јонатан за момком говорећи: није ли стријела даље напријед? 38Још викну Јонатан за момком: брже, не стој. И момак Јонатанов покупи стријеле, и врати се господару својему. 39Али момак не знаше ништа, само Јонатан и Давид знаху шта је. 40И Јонатан даде оружје своје момку који бијаше с њим, и рече му: иди, однеси у град. 41И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу, и поклони се три пута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито. 42И рече Јонатан Давиду: иди с миром, као што смо се заклели обојица именом Господњим рекавши: Господ да је свједок између мене и тебе и између мојега сјемена и твојега сјемена довијека.