1И Ана се помоли и рече: развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења твојега. 2Нема светога као што је Господ; јер нема другога осим тебе; и нема стијене као што је Бог наш. 3Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших ријечи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и он удешава намјере. 4Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом. 5Који бијаху сити, наимају се за хљеб; а који бијаху гладни, нијесу више; и нероткиња роди седморо, а која имаше дјеце, изнеможе. 6Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи. 7Господ сиромаши, и богати; понижује, и узвишује. 8Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогога да га посади с кнезовима, и даје им да наслиједе пријесто славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену. 9Сачуваће ноге милијех својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човјек надјачати. 10Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмјети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу цару својему, и узвисиће рог помазанику својему. 11Потом отиде Елкана у Рамат кући својој, а дијете служаше Господу пред Илијем свештеником. 12А синови Илијеви бијаху неваљали, и не знадијаху за Господа. 13Јер у тијех свештеника бјеше обичај према народу: кад ко приношаше жртву, долажаше момак свештеников док се кухаше месо с виљушкама трокраким у руци, 14И забадаше у суд, или у котао, или у таву, или у лонац, и што се год набоде на виљушке узимаше свештеник. Тако чињаху свему Израиљу који долажаше у Силом. 15Тако и прије него би запалили сало, дошао би момак свештеников, те би рекао човјеку који приношаше жртву: дај месо да испечем свештенику, јер ти нећу примити меса кухана, него сирово. 16Ако би му тада човјек одговорио: нека се прво запали сало, па онда узми што ти год душа жели; он би рекао: не, него дај сада, ако ли не даш, узећу силом. 17И гријех онијех младића бијаше врло велик пред Господом, јер људи не мараху за принос Господњи. 18А Самуило служаше пред Господом још дијете у оплећку ланеном. 19А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу. 20А Илије благослови Елкану и жену његову говорећи: Господ да ти да порода од те жене за овога којега је дала Господу! И отидоше у своје мјесто. 21И Господ походи Ану, и она затрудње и роди три сина и двије кћери. А дијете Самуило растијаше пред Господом. 22А Илије бијаше врло стар, и чу све што чињаху синови његови свему Израиљу, и како спаваху са женама које долажаху гомилама на врата шатора од састанка. 23И говораше им: зашто то радите? јер чујем зле ријечи о вама од свега народа. 24Немојте, дјецо моја; јер није добро што чујем; отпађујете народ Господњи. 25Кад човјек згријеши човјеку, судиће му судија; али кад ко згријеши Господу, ко ће молити за њ? Али не послушаше оца својега, јер Господ шћаше да их убије. 26А дијете Самуило растијаше и бијаше мио Господу и људима. 27Тада дође човјек Божји к Илију, и рече му: овако вели Господ: не јавих ли се дому оца твојега, кад бијаху у Мисиру у кући Фараоновој? 28И изабрах га између свијех племена Израиљевијех себи за свештеника да приноси жртве на олтару мојем и да кади кадом и носи оплећак преда мном, и дадох дому оца твојега све жртве огњене синова Израиљевијех? 29Зашто газите жртву моју и принос мој, које сам заповједио да се приносе у шатору? и пазиш синове своје већма него мене, да се гојите првинама свијех приноса Израиља народа мојега? 30Зато Господ Бог Израиљев каже: рекао сам доиста: дом твој и дом оца твојега служиће преда мном до вијека; али каже Господ: неће бити тако, јер оне ћу поштовати који мене поштују, а који мене презиру, биће презрени. 31Гле, иду дани кад ћу одсјећи теби руку и руку дому оца твојега, да не буде старца у дому твојем. 32И видјећеш невољу у шатору мјесто свега добра што је Господ чинио Израиљу; неће бити старца у дому твојем довијека. 33А кога од твојих не истријебим испред олтара својега, онај ће остати да ти чиле очи и да ти се цвијели душа; и сав подмладак дома твојега умираће у најбољим годинама. 34И ово да ти је знак што ће доћи на оба сина твоја, на Офнија и Финеса: у један дан погинуће обојица. 35А себи ћу подигнути свештеника вјерна, он ће радити по срцу мојему и по души мојој; и сазидаћу му тврд дом, и он ће ходити пред помазаником мојим вазда. 36И ко остане од дома твојега, доћи ће да му се поклони за сребрн новац и за комад хљеба, и говориће: прими ме у каку службу свештеничку да имам комад хљеба.