1 2А кад Соломун сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломун и рад бијаше начинити, 3Јави се Господ Соломуну други пут, као што му се бјеше јавио у Гаваону; 4И рече му Господ: услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; посветио сам тај дом који си сазидао да ту намјестим име своје довијека; и очи ће моје и срце моје бити ондје вазда. 5А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој с цијелијем и правијем срцем творећи све што сам ти заповједио и држећи уредбе моје и законе моје, 6Утврдићу пријесто царства твојега над Израиљем навијек, као што сам казао Давиду оцу твојему говорећи: неће ти нестати човјека на пријестолу Израиљеву. 7Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповијести мојих и уредаба мојих које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се, 8Тада ћу истријебити Израиља са земље, коју сам вам дао, и овај дом, који сам посветио имену својему, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и потсмијех међу свијем народима; 9А дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће се и запиштаће, и рећи ће: зашто учини Господ ово од ове земље и од овога дома? 10И одговараће се: јер одусташе Господа Бога својега, који изведе оце њихове из земље Мисирске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло. 11А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски, 12А Хирам цар Тирски даде Соломуну дрва кедровијех и дрва јеловијех и злата колико му год воља бјеше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет градова у земљи Галилејској. 13И дође Хирам из Тира да види градове које му даде Соломун, али не бише му по вољи. 14Па рече: какви су то градови што си ми их дао, брате? И назва их: земља Кавул; и оста им то име до данас. 15А Хирам бјеше послао цару сто и двадесет таланата злата. 16И тако цар Соломун одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Мегидон и Гезер. 17Јер Фараон цар Мисирски изиде и узе Гезер, и спали га огњем и поби Хананеје који живљаху у граду, и даде га у прћију кћери својој, жени Соломуновој. 18А Соломун сазида Гезер и Вет-Орон доњи. 19И Валат и Тадмор у пустињи у земљи, 20И све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му бијаху кола, и градове у којима му бијаху коњици, и што год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства својега. 21И сав народ који бјеше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не бијаху од синова Израиљевијех, 22Синове њихове, који бјеху остали иза њих у земљи, којих не могаше синови Израиљеви истријебити, њих Соломун нагна да плаћају данак и робују до данашњега дана. 23А од синова Израиљевијех не учини ни једнога робом, него бијаху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповједници над колима његовијем и над коњицима његовијем. 24И бјеше главнијех настојника над послом Соломуновијем пет стотина и педесет, који управљаху народом који рађаше посао. 25А кћи Фараонова пресели се из града Давидова у дом свој, који јој сазида. Тада сазида и Милон. 26И Соломун приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који бјеше пред Господом, кад сврши дом. 27И лађе начини цар Соломун у Есион-Гаверу, који је код Елота на бријегу Црвенога Мора у земљи Едомској. 28И посла Хирам на тијем лађама слуге своје, лађаре вјеште мору, са слугама Соломуновијем;