1 2Тада сабра Соломун старјешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезова домова отачких синова Израиљевијех, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завјета Господњега из града Давидова, а то је Сион. 3И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви мјесеца Етанима на празник, а тај је мјесец седми. 4И кад дођоше све старјешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег; 5И пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што бјеху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити. 6А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројити ни прорачунати од мноштва. 7И унесоше свештеници ковчег завјета Господњега на његово мјесто, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима. 8Јер херувимима бијаху раширена крила над мјестом гдје ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго. 9И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и ондје осташе до данашњега дана. 10У ковчегу не бјеше ништа осим двије плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завјет са синовима Израиљевијем на што изидоше из земље Мисирске. 11А кад свештеници изидоше из светиње, облак напуни дом Господњи, 12Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи. 13Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку. 14Сазидах дом теби за стан, мјесто, да у њему наставаш довијека. 15И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше. 16И рече: благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мојему и испунио руком својом говорећи: 17Од онога дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ниједнога града међу свијем племенима Израиљевијем да се сазида дом гдје би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем. 18И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљева. 19Али Господ рече Давиду оцу мојему: што си наумио сазидати дом имену мојему, добро си учинио што си то наумио; 20Али нећеш ти сазидати тога дома, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мојему. 21И тако испуни Господ ријеч своју коју рече; јер устах на мјесто оца својега Давида, и сједох на пријесто Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљева. 22И одредих овдје мјесто ковчегу у ком је завјет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље Мисирске. 23Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу, 24И рече: Господе Боже Израиљев! нема Бога такога какав си ти горе на небу ни доље на земљи, који чуваш завјет и милост слугама својим, које ходе пред тобом свијем срцем својим; 25Који си испунио слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао; што си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас. 26Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао говорећи: неће ти нестати човјека испред мене који би сједио на пријестолу Израиљеву, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном. 27Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди ријеч твоја коју си рекао слузи својему Давиду оцу мојему. 28Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу те обухватити, а камо ли овај дом што га сазидах? 29Али погледај на молитву слуге својега и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којим ти се моли данас слуга твој; 30Да буду очи твоје отворене над домом овијем дан и ноћ, над овијем мјестом, за које си рекао: ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга твој на овом мјесту. 31Чуј молбу слуге својега и народа својега Израиља, којом ће се молити на овом мјесту; чуј с мјеста гдје станујеш, с неба, чуј, и смилуј се. 32Кад ко згријеши ближњему својему те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред твој олтар у овом дому, 33Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дјела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој. 34Кад разбију непријатељи твоји народ твој Израиља зато што ти згријеше, па се обрате к теби и даду славу имену твојему, и помоле ти се и замоле те у овом дому, 35Ти чуј с неба, и опрости гријех народу својему Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховијем. 36Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згријеше теби, па ти се замоле на овом мјесту и даду славу имену твојему, и од гријеха се својега обрате, кад их намучиш, 37Ти чуј с неба, и опрости гријех слугама својим и народу својему Израиљу показав им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу својему у нашљедство. 38Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусјенице, или кад га притијесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло, кака год болест, 39Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човјека или од свега твојега народа Израиља, ко позна муку срца својега и подигне руке своје у овом дому, 40Ти чуј с неба, из стана својега, и смилуј се и учини и подај свакоме по свијем путовима његовијем, које знаш у срцу његову; јер ти сам знаш срца свијех синова човјечијих; 41Да те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим. 42И странац, који није од твојега народа Израиља, него дође из даљње земље имена твојега ради, 43(Јер ће се чути за име твоје велико и за руку твоју крјепку и мишицу твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому, 44Ти чуј с неба, из стана својега, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали име твоје сви народи на земљи и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овијем домом, који сазидах. 45Кад народ твој изиде на војску на непријатеља својега путем којим га пошљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему, 46Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу. 47Кад ти згријеше, јер нема човјека који не гријеши, и разгњевивши се на њих даш их непријатељима њиховијем, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу, 48Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи онијех који их заробише, и реку: сагријешисмо и зло учинисмо, скривисмо, 49И тако се обрате к теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему, 50Тада чуј с неба, из стана својега, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу, 51И опрости народу својему што ти буду згријешили, и све пријеступе којима ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих. 52Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене. 53Нека буду очи твоје отворене на молбу слуге твојега и на молбу народа твојега Израиља, и чуј их кад те год призову. 54Јер си их ти одвојио себи за нашљедство од свијех народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге својега, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе! 55А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњега, гдје бјеше клекао и руке своје подигао к небу; 56И стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи: 57Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна ријеч од свијех добријех ријечи његовијех, које је говорио преко Мојсија слуге својега. 58Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти. 59Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свијем путовима његовијем и држали заповијести његове и уредбе његове и законе његове, што је заповједио оцима нашим. 60И нека буду ове ријечи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашега дан и ноћ да би давао правицу слузи својему и народу својему Израиљу у свако доба; 61Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другога. 62И нека срце ваше буде цијело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама његовијем и држите заповијести његове као данас. 63Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом. 64И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и двије тисуће волова и сто и двадесет тисућа оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви. 65У тај дан посвети цар средину тријема који је пред домом Господњим; јер ондје принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалнијех; јер мједени олтар који бијаше пред Господом бијаше мален и не могаху на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалнијех. 66И у то вријеме празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока Мисирскога, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.