1
2А послије овијех ствари догоди се: Навутеј Језраељанин имаше виноград у Језраелу до двора Ахава цара Самаријскога.
3И рече Ахав Навутеју говорећи: дај ми свој виноград да начиним од њега врт за зеље, јер је близу двора мојега; а ја ћу ти дати за њ бољи виноград, или ако волиш, даћу ти у новцу шта вриједи.
4А Навутеј рече Ахаву: Сачувај Боже да бих ти дао нашљедство отаца својих.
5Тада Ахав дође кући зловољан и љутит ради ријечи коју му рече Навутеј Језраељанин говорећи: не дам ти нашљедства отаца својих. И леже на постељу своју, и окрену лице своје на страну, и не једе хљеба.
6Тада дође к њему Језавеља жена његова и рече му: зашто је душа твоја зловољна те не једеш хљеба?
7А он јој рече: јер говорих с Навутејем Језраељанином и рекох му: дај ми виноград свој за новце, или ако волиш, даћу ти други виноград за тај. А он рече: не дам ти свога винограда.
8Тада му рече Језавеља жена његова: ти ли си цар над Израиљем? Устани, једи хљеба и буди весео. Ја ћу ти дати виноград Навутеја Језраељанина.
9И написа књигу на име Ахавово, и запечати је печатом његовијем и посла књигу старјешинама и главарима који бијаху у граду његову, који наставаху с Навутејем.
10А у књизи написа ово: огласите пост, и посадите Навутеја међу главаре народне.
11И поставите два неваљала човјека према њему, па нека засвједоче на њ говорећи: хулио си на Бога и на цара. Тада га изведите и заспите камењем, да погине.
12И учинише људи онога града, старјешине и главари, који живљаху у граду његову, како им заповједи Језавеља, како бијаше написано у књизи коју им посла.
13И огласише пост, и посадише Навутеја међу главаре народне.
14И дођоше два неваљала човјека, и стадоше према њему; и свједочише на Навутеја ти неваљали људи пред народом говорећи: Навутеј је хулио на Бога и на цара. И изведоше га иза града, и засуше га камењем, те погибе.
15Потом послаше к Језавељи и поручише јој: засут је камењем Навутеј, и погинуо је.
16А кад Језавеља чу да је Навутеј засут камењем и погинуо, рече Ахаву Језавеља: устани, узми виноград Навутеја Језраељанина, којега ти не хтје дати за новце, јер Навутеј није жив него је умро.
17А кад чу Ахав да је умро Навутеј, уста и пође у виноград Навутеја Језраељанина да га узме.
18Али дође ријеч Господња к Илији Тесвићанину говорећи:
19Устани, изиди на сусрет Ахаву цару Израиљеву, који сједи у Самарији; ено га у винограду Навутејеву, куда је отишао да га узме.
20И реци му и кажи: овако вели Господ: нијеси ли убио и нијеси ли присвојио? Па му кажи и реци: овако вели Господ: како пси лизаше крв Навутејеву, тако ће лизати пси и твоју крв.
21А Ахав рече Илији: нађе ли ме непријатељу мој? А он рече: нађох, јер си се продао да чиниш зло пред Господом.
22Ево, пустићу зло на те, и узећу натражје твоје, и истријебићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћенога и остављенога у Израиљу.
23И учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама сина Наватова и као с домом Васе цара Ахијина, што си ме гњевио и што си навео на гријех Израиља.
24Такође и за Језавељу рече Господ говорећи: пси ће изјести Језавељу испод зидова Језраелских.
25Ко Ахавов погине у граду изјешће га пси, а ко погине у пољу изјешће га птице небеске.
26И не би такога као Ахав, који се продаде да чини што је зло пред Господом, јер га подговараше жена његова Језавеља.
27И почини врло грдна дјела идући за гадним боговима сасвијем као што чинише Амореји, које изагна Господ испред синова Израиљевих.
28А кад Ахав чу те ријечи, раздрије хаљине своје, и привеза костријет око тијела својега, и пошћаше, и спаваше у костријети, и хођаше полагано.
29И дође ријеч Господња Илији Тесвићанину говорећи: