1 2Тада отиде Ровоам у Сихем: јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре. 3А Јеровоам син Наватов, који још бијаше у Мисиру побјегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру. 4Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи: 5Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити. 6А он им рече: идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде. 7Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем његовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одговорим народу? 8А они му одговорише говорећи: ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лијепим ријечима, они ће ти бити слуге свагда. 9Али он остави свјет што га свјетоваше старци, и учини вијеће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим. 10И рече им: шта ви свјетујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац? 11Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: мој је мали прст дебљи од бедара оца мојега. 12Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима. 13А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им бјеше казао цар рекавши: дођите опет к мени до три дана. 14И цар одговори оштро народу оставивши свјет што га свјетоваше старци; 15И рече им како га свјетоваше младићи говорећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима. 16И цар оглуши се народа, јер Господ бјеше тако уредио да би потврдио ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову. 17А кад видје сав Израиљ гдје их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! а ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје. 18Само над синовима Израиљевијем, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам. 19И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим. 20Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана. 21И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свијем Израиљем. Не приста за домом Давидовијем ни једно племе осим самога племена Јудина. 22А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет тисућа одабранијех војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму сину Соломунову. 23Али дође ријеч Божја Семеју, човјеку Божијему, говорећи: 24Кажи Ровоаму сину Соломунову цару Јудину и свему дому Јудину и Венијаминову и осталоме народу, и реци: 25Овако вели Господ: не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевијем; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше ријеч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече. 26Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а послије отиде оданде и сазида Фануил. 27И рече Јеровоам у срцу свом: може се царство повратити дому Давидову. 28Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његову Ровоаму цару Јудину, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудину. 29Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље Мисирске. 30И намјести једно у Ветиљу а друго намјести до Дана. 31И то би на гријех, јер народ иђаше к једноме од Дана. 32И начини кућу на висини, и постави свештенике од простога народа који не бијаху од синова Левијевих. 33И учини Јеровоам празник осмога мјесеца петнаестога дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.