1Ако ли ко мисли да што зна, не зна још ништа као што треба знати.
2А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.
3А за јело идолскијех жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема другога Бога осим јединога.
4Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:
5Али ми имамо само једнога Бога оца, од којега је све, и ми у њему, и једнога Господа Исуса Христа, кроз којега је све, и ми кроза њ.
6Али нема сватко разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савјест њихова, слаба будући, погани се.
7Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.
8Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.
9Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви гдје сједиш за трпезом, неће ли његова савјест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?
10И с твога разума погинуће слаби брат, за којега Христос умрије.
11Тако кад се гријешите о браћу, и бијете њихову слабу савјест, о Христа се гријешите.
12Зато ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса довијека, да не саблазним брата својега.
13