1Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има својега мужа; 2Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу. 3Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена. 4Не забрањујте се једно од другога, већ ако у договору за вријеме, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашијем неуздржањем. 5Али ово говорим по свјету а не по заповијести; 6Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако а онај онако. 7А неожењенијем и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам. 8Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се. 9А ожењенијем заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја 10(Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својијем мужем); и муж да не пушћа жене. 11А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живљети с њим, да је не оставља. 12И жена ако има мужа некрштена и он се приволи живљети с њом, да га не оставља. 13Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштенога; јер иначе дјеца ваша била би нечиста, а сад су света. 14Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таковом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог. 15Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш? 16Само као што је Бог раздијелио свакоме, и као што је свакога позвао Господ онако нека живи. И тако заповиједам по свијем црквама. 17Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује. 18Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповијести Божијех. 19Сваки нека остане у ономе звању у коме је позван. 20Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди. 21Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов. 22Купљени сте скупо, не будите робови људима. 23Сваки, браћо, у чему је ко позван у ономе нека остане пред Господом. 24А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем свјет, као који сам помилован од Господа, да будем вјеран. 25Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човјеку добро тако бити. 26Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се раздријешиш; јеси ли се одријешио од жене, не тражи жене. 27А ако ли се и ожениш, нијеси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила: али ће имати такови невоље тјелесне; а ја вас жалим. 28А ово говорим, браћо, јер је остало вријеме прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају; 29И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају; 30И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога свијета. 31А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; 32А који је ожењен брине се за свјетско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је дјевојка. 33Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за свјетско, како ће угодити мужу. 34А оно говорим на корист вама самијем, не да вам наметнем замку на врат, него за лијепу и пристојну службу Господу без сметње. 35Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову дјевојку кад остане усидјелица, и не може друкчије бити, нека чини шта хоће, не гријеши ако се уда. 36А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу својему да задржи дјевојку, добро чини. 37Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини. 38Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу. 39Али је блаженија ако остане тако по мојему свјету; јер мислим да и ја имам Духа Божијега. 40