1И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с тјелеснима, као с малом дјецом у Христу. 2Млијеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете, 3Јер сте још тјелесни. Јер гдје су међу вама зависти и свађе и неслоге, нијесте ли тјелесни, и не живите ли по човјеку? 4Јер кад говори ко: ја сам Павлов; а други: ја сам Аполов; нијесте ли тјелесни? 5Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које вјеровасте, као што и свакоме Господ даде? 6Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте. 7Тако нити је онај што који сади, ни онај који заљева, него Бог који даје те расте. 8А онај који сади и који заљева једнаки су; и сваки ће примити своју плату по својему труду. 9Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина. 10По благодати Божијој која ми је дана ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида. 11Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, који је Исус Христос. 12Ако ли ко зида на овоме темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сијено, сламу, 13Свакога ће дјело изићи на видјело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дјело показаће огањ као што јест. 14И ако остане чије дјело што је назидао, примиће плату. 15А чије дјело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ. 16Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божиј живи у вама? 17Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви. 18Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овоме свијету, нека буде луд да буде мудар. 19Јер је премудрост овога свијета лудост пред Богом, јер је писано: хвата премудре у њихову лукавству. 20И опет: Господ зна помисли мудријех да су ништа. 21Зато нико да се не хвали човјеком, јер је све ваше. 22Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свијет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше; А ви сте Христови а Христос Божиј. 23