1Којијем се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд вјеровасте. 2Јер вам најприје предадох што и примих да Христос умрије за гријехе наше, по писму, 3И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму, 4И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола; 5А потом га видјеше једном више од пет стотина браће, од којијех многи живе и сад, а неки и помријеше; 6А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима; 7А послије свију јави се и мени као каквом недоношчету. 8Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нијесам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију. 9Али по благодати Божијој јесам што јесам, и благодат његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја него благодат Божија која је са мном. 10Био дакле ја или они, тако проповиједамо, и тако вјеровасте. 11А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех? 12И ако нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста. 13А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша. 14А налазимо се и лажни свједоци Божији што свједочимо на Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе кад мртви не устају. 15Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста. 16А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша: још сте у гријесима својијем. 17Дакле и они који помријеше у Христу, изгибоше. 18И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи. 19Али Христос уста из мртвијех, и би новина онима који умријеше. 20Јер будући да кроз човјека би смрт, кроз човјека и васкрсеније мртвијех. 21Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети. 22Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вјероваше Христу о његову доласку; 23Онда крај, кад преда царство Богу и оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу. 24Јер њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје. 25А пошљедњи ће се непријатељ укинути смрт. 26Јер све покори под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је осим онога који му покори све. 27А кад му све покори, онда ће се и сам син покорити ономе који му све покори, да буде Бог све у свему. 28Шта дакле чине они који се крсте мртвијех ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и кршћавају мртвијех ради? 29И ми зашто подносимо муке и невоље сваки час? 30Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашему. 31Јер ако сам се по човјеку борио са звјеровима у Ефесу, кака ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умријети. 32Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје. 33Отријезните се једанпут као што треба, и не гријешите; јер неки не знаду за Бога, на срамоту вама кажем. 34Али ће вам рећи ко: како ће устати мртви? и у каком ће тијелу доћи? 35Безумниче! то што сијеш неће оживљети ако не умре. 36И што сијеш не сијеш тијело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како. 37А Бог му даје тијело како хоће, и сваком сјемену своје тијело. 38Није свако тијело једно тијело, него је друго тијело човјечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије. 39И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима. 40Друга је слава сунцу, а друга слава мјесецу, и друга слава звијездама; јер се звијезда од звијезде разликује у слави. 41Тако и васкрсеније мртвијех: сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост; 42Сије се у срамоти, а устаје у слави; сије се у слабости, а устаје у сили; 43Сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно. Има тијело тјелесно, и има тијело духовно. 44Тако је и писано: први човјек Адам постаде у тјелесном животу, а пошљедњи Адам у духу који оживљује. 45Али духовно тијело није прво, него тјелесно, па онда духовно. 46Први је човјек од земље, земљан; други је човјек Господ с неба. 47Какав је земљани таки су и земљани; и какав је небески таки су и небески. 48И како носимо обличје земљанога тако ћемо носити и обличје небескога. 49А ово говорим, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити царства Божијега, нити распадљивост нераспадљивости нашљеђује. 50Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помријети, а сви ћемо се претворити. 51Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити. 52Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. 53А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: побједа прождрије смрт. 54Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа? 55А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон. 56А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа. 57Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у дјелу Господњему знајући да труд ваш није узалуд пред Господом. 58