1Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне. 2А који пророкује говори људима за поправљање и утјеху и утврђење. 3Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља. 4Али ја бих хтио да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља. 5А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, каку ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци? 6Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различна гласа не дају, како ће се разумјети шта се свира или гуди? 7Јер ако труба да неразговијетан глас, ко ће се приправити на бој? 8Тако и ви ако неразумљиву ријеч речете језиком, како ће се разумјети шта говорите? Јер ћете говорити у вјетар. 9Има на свијету богзна колико различнијех гласова, али ниједан није без значења. 10Ако дакле не знам силе гласа, бићу нијемац ономе коме говорим, и онај који говори биће мени нијемац. 11Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве. 12Зато који говори језиком нека се моли Богу да казује. 13Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода. 14Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом. 15Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји мјесто простака рећи амин по твоме благослову, кад не зна шта говориш? 16Ти добро захваљујеш, али се други не поправља. 17Хвала Богу мојему што говорим језике већма од свију вас. 18Али у цркви волим пет ријечи умом својијем рећи, да се и други помогну, неголи хиљаду ријечи језиком. 19Браћо! не будите дјеца умом, него пакошћу дјетињите, а умом будите савршени. 20У закону пише: другијем језицима и другијем уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ. 21Зато су језици за знак не онима који вјерују, него који не вјерују; а пророштво не онима који не вјерују, него који вјерују. 22Ако се дакле скупи црква сва на једно мјесто, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или невјерници, неће ли рећи да сте полудјели? 23А ако сви пророкују, и дође какав невјерник или простак, буде покаран од свију и суђен од свију. 24И тако тајне срца његова бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама. 25Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање. 26Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује. 27Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу. 28А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују. 29Ако ли се открије што другоме који сједи, нека чека док први ућути. 30Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче, и сви да се тјеше. 31И духови пророчки покоравају се пророцима; 32Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свима црквама светијех. 33Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори. 34Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви. 35Еда ли од вас ријеч Божија изиђе? или самијем вама дође? 36Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разумије што вам пишем, јер су Господње заповијести. 37Ако ли ко не разумије, нека не разумије. 38Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима. 39А све нека бива поштено и уредно. 40