1Ти бијаху синови истога дива из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његовијех. 2 3Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља. 4И рече Давид Јоаву и кнезовима народнијем: идите, избројте синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има. 5Али Јоав рече: нека дода Господ народу својему колико га је сада још сто пута толико; нијесу ли, царе господару мој, сви слуге господару мојему? зашто тражи то господар мој? зашто да буде на гријех Израиљу? 6Али ријеч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим. 7И даде Јоав број преписанога народа Давиду; и бијаше свега народа Израиљева тисућа тисућа и сто тисућа људи који махаху мачем, а народа Јудина четири стотине и седамдесет тисућа људи који махаху мачем. 8А племена Левијева и Венијаминова не изброји с њима, јер мрска бјеше Јоаву заповијест царева. 9А не бјеше мила Богу та ствар; зато удари Израиља. 10И Давид рече Богу: сагријеших веома што то урадих; али узми безакоње слуге својега, јер веома лудо радих. 11А Господ рече Гаду видиоцу Давидову говорећи: 12Иди кажи Давиду и реци: овако вели Господ: троје ти дајем, изабери једно да ти учиним. 13И дође Гад к Давиду и рече му: тако вели Господ, бирај: 14Или глад за три године, или три мјесеца да бјежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свијем крајевима Израиљевијем. Сада дакле гледај што ћу одговорити оному који ме је послао. 15А Давид рече Гаду: у тјескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост његова; а људима да не западнем у руке. 16И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет тисућа људи. 17И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина, 18А Давид подиже очи своје и видје анђела Господњега гдје стоји између земље и неба а у руци му го мач, којим бјеше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старјешине ничице, обучени у костријет. 19И рече Давид Богу: нијесам ли ја заповједио да се изброји народ? ја сам дакле згријешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука твоја обрати на ме и на дом оца мојега; али не на тај народ да га потре. 20Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиде горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина. 21И изиде Давид по ријечи Гадовој, коју му рече у име Господње. 22А Орнан окренув се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја. Јер Орнан врсијаше пшеницу. 23Утом дође Давид до Орнана; и погледав Орнан кад видје Давида изиде из гумна и поклони се Давиду лицем до земље. 24Тада рече Давид Орнану: дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вриједи дај ми га, да би престао помор у народу. 25А Орнан рече Давиду: узми и нека чини господар мој цар што му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем. 26А цар Давид рече Орнану: не, него ћу купити за новце шта вриједи, јер нећу да принесем Господу што је твоје ни да принесем жртве паљенице поклоњене. 27И даде Давид Орнану за оно мјесто на мјеру шест стотина сикала злата. 28И ондје начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице. 29И заповједи Господ анђелу, те врати мач свој у корице. 30У оно вријеме видјев Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина приношаше жртве ондје.