1И кад видјеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтјеше више Сирци помагати синовима Амоновијем. 2 3А кад прође година, у вријеме кад цареви иду на војску, Јоав изведе војску, па потираше земљу синова Амоновијех, и дошавши опколи Раву; а Давид бјеше остао у Јерусалиму. И Јоав освоји Раву и раскопа је. 4И Давид узе цару њихову с главе круну, и нађе да потеже таланат злата, и драго камење бјеше у њој; и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плијен врло велик. 5А народ што бијаше у њему изведе и исијече их пилама и гвозденијем бранама и сјекирама. И тако учини Давид свијем градовима синова Амоновијех. Потом се врати Давид са свијем народом у Јерусалим. 6А послије тога наста рат у Гезеру у Филистејима; тада Сивехај Хусаћанин уби Сифаја који бијаше рода дивовскога, и бише покорени. 7Наста опет рат с Филистејима, у ком Елханан син Јаиров уби Ламију брата Голијата Гетејина, којему копљача бијаше као вратило. 8И опет наста рат у Гату, гдје бијаше један човјек врло висок, који имаше по шест прста, скупа двадесет и четири; и он бијаше рода дивовскога.