1Буди дакле вољан и благослови дом слуге својега да буде довијека пред тобом; јер кад ти, Господе, благословиш, биће благословен довијека. 2 3А послије тога поби Давид Филистеје и покори их, и узе Гат и села његова из руку Филистејских. 4Поби и Моавце, и посташе Моавци слуге Давидове и плаћаху му данак. 5Разби Давид и Адад-Езера цара Совскога у Емату изашав да рашири власт своју до ријеке Ефрата. 6И узе му Давид тисућу кола и седам тисућа коњика и двадесет тисућа пјешака, и подреза Давид жиле свијем коњима колским, само остави за сто кола. 7А бијаху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару Совскому, и Давид поби двадесет и двије тисуће Сираца. 8И намјести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше. 9И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим. 10И из Тивата и из Хуна градова Адад-Езеровијех однесе Давид силну мјед, од које Соломун начини море мједено и ступове и посуђе мједено. 11А кад чу Тоја цар Ематски да је Давид побио сву војску Адад-Езера цара Совскога, 12Посла Адорама сина својега к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат са Адад-Езером и свакојаких заклада златнијех и сребрнијех и мједенијех. 13Па и то цар Давид посвети са сребром и златом што бјеше узео од свијех народа, од Едомаца и од Моаваца и од синова Амоновијех и од Филистеја и од Амалика. 14И Ависај син Серујин поби осамнаест тисућа Идумејаца у сланој долини. 15И намјести војску по Идумеји, и сви Идумејци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше. 16Тако царова Давид над свијем Израиљем судећи и дајући правду свему народу својему. 17И Јоав син Серујин бјеше над војском, а Јосафат син Ахилудов паметар,