1И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три мјесеца. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.
2
3А Хирам цар Тирски посла посланике к Давиду и дрва кедровијех и зидара и дрводјеља да му саграде кућу.
4И разумје Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа његова Израиља.
5И Давид узе јоште жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
6И ово су имена онијех који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав, Натан и Соломун,
7И Јевар и Елисуја и Елфалет,
8И Нога и Нефег и Јафија,
9И Елисама и Велијада и Елифалет.
10А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свијем Израиљем, изидоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиде пред њих.
11И Филистеји дошавши раширише се по долини Рафајској.
12Тада Давид упита Господа говорећи: хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: изађи, и даћу их у твоје руке.
13Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их ондје Давид, и рече Давид: продрије Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва мјесто Вал-Ферасим.
14И оставише ондје богове своје; а Давид заповједи, те их спалише огњем.
15А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
16И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
17И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиди у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску Филистејску.