1Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева, 2Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа, 3И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година? 4И дође ми реч Господња Говорећи: 5Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте? 6А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами? 7Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница? 8Дође реч Господња Захарији говорећи: 9Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом. 10И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом. 11Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују. 12И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама. 13Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама. 14Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.