1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу. 2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама. 3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом. 4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени. 5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави. 6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли. 7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља. 8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова. 9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку. 10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи. 11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше. 12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи. 13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи. 14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно. 15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату. 16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима. 17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.