1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим: 2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; 3Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу, 4Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања; 5Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин. 6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља; 7Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе. 8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе. 9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син. 10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег. 11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору, 12Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем, 13Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох. 14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај! 15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се. 16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује. 17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. 18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави. 19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој? 20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио? 21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту? 22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао. 23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу; 24Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца, 25Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом. 26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога. 27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти. 28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи. 29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор. 30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере. 31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде. 32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања, 33Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камеповерене речи Божије. 1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим: 2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; 3Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу, 4Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања; 5Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин. 6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља; 7Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе. 8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе. 9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син. 10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег. 11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору, 12Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем, 13Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох. 14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај! 15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се. 16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује. 17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. 18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави. 19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој? 20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио? 21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту? 22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао. 23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу; 24Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца, 25Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом. 26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога. 27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти. 28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи. 29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор. 30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере. 31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде. 32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања, 33Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.