1Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу. 2Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти. 3Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу, 4Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу; 5Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле. 6Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир. 7Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може. 8А који су у телу не могу Богу угодити. 9А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов. 10А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради. 11А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама. 12Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо. 13Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете. 14Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији. 15Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче! 16Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија. 17А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо. 18Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити. 19Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији. 20Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду, 21Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије. 22Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад. 23А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом. 24Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати? 25Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем. 26А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним. 27А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете. 28А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу. 29Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом. 30А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави. 31Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас? 32Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује? 33Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда? 34Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас? 35Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано: 36За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање. 37Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио. 38Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, 39Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем. 1Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу. 2Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти. 3Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу, 4Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу; 5Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле. 6Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир. 7Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може. 8А који су у телу не могу Богу угодити. 9А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов. 10А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради. 11А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама. 12Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо. 13Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете. 14Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији. 15Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче! 16Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија. 17А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо. 18Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити. 19Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији. 20Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду, 21Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије. 22Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад. 23А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом. 24Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати? 25Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем. 26А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним. 27А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете. 28А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу. 29Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом. 30А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави. 31Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас? 32Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује? 33Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда? 34Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас? 35Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано: 36За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање. 37Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио. 38Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, 39Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.