1Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив? 2Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег. 3Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог. 4Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу. 5Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси. 6А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова. 7Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели. 8А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав. 9А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе, 10А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот. 11Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме. 12Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра. 13Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу. 14Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех: 15Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним. 16Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар. 17А ово више ја не чиним него грех који живи у мени. 18Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим. 19Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним. 20А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени. 21Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони. 22Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку; 23Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим. 24Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове? 25Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном. 1Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив? 2Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег. 3Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог. 4Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу. 5Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси. 6А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова. 7Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели. 8А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав. 9А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе, 10А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот. 11Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме. 12Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра. 13Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу. 14Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех: 15Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним. 16Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар. 17А ово више ја не чиним него грех који живи у мени. 18Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим. 19Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним. 20А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени. 21Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони. 22Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку; 23Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим. 24Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове? 25Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.