1Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао? 2Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога. 3Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду. 4А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу. 5А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду. 6Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона: 7Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише. 8Благо човеку коме Господ не прима греха. 9Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду. 10Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању. 11И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду; 12И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама. 13Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере. 14Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање. 15Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа. 16Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама, 17(Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте: 18Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје. 19И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце. 20И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу. 21И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини. 22Зато се и прими њему у правду. 23Али није писано за њега једног само да му се прими, 24Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих, 25Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше. 1Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао? 2Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога. 3Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду. 4А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу. 5А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду. 6Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона: 7Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише. 8Благо човеку коме Господ не прима греха. 9Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду. 10Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању. 11И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду; 12И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама. 13Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере. 14Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање. 15Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа. 16Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама, 17(Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте: 18Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје. 19И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце. 20И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу. 21И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини. 22Зато се и прими њему у правду. 23Али није писано за њега једног само да му се прими, 24Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих, 25Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.