1Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство. 2И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија. 3Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере. 4Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао, 5Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом. 6А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере; 7Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи; 8Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом. 9Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра. 10Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините. 11Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу. 12Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако. 13Делите потребе са светима; примајте радо путнике. 14Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните. 15Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима. 16Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри. 17А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима. 18Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима. 19Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ. 20Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову. 21Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.