1Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог. 2Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи: 3Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде. 4А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом. 5Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати. 6Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело. 7Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише. 8Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана. 9И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима; 10Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута. 11Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили. 12А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне? 13Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу; 14Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих. 15Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих? 16Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране. 17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине; 18Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе. 19А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим. 20Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој. 21Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди. 22Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен. 23А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити. 24Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину! 25Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба. 26И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова. 27И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе. 28По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради. 29Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање. 30Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења, 31Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани. 32Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује. 33О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви! 34Јер ко позна мисао Господњу? 35Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати? 36Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.