1И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави њеној венац од дванаест звезда. 2И беше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди. 3И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њеним седам круна; 4И реп њен одвуче трећину звезда небеских, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која хтеде да се породи, да јој прождере дете кад роди. 5И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дете њено би узето к Богу и престолу његовом. 6А жена побеже у пустињу где имаше место приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двеста и шездесет дана. 7И поста рат на небу. Михаило и анђели Његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њени. 8И не надвладаше, и више им се не нађе места на небу. 9И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свет, и збачена би на земљу, и анђели њени збачени бише с њом. 10И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасење и сила и царство Бога нашег, и област Христа Његовог; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ. 11И они га победише крвљу Јагњетовом и речју сведочанства свог, и не марише за живот свој до саме смрти. 12Зато веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има. 13И кад виде аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко. 14И жени дана бише два крила орла великог да лети у пустињу на своје место, где ће се хранити време и времена и по времена, сакривена од лица змијиног. 15И испусти змија за женом из уста својих воду као реку, да је утопи у реци. 16И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождре реку коју испусти змија из уста својих. 17И разгневи се змија на жену, и отиде да се побије са осталим семеном њеним, које држи заповести Божије и има сведочанство Исуса Христа. 18