1Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се! 2Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима. 3Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити? 4Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње. 5Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче. 6Удовицу и дошљака убијају, и сироте море. 7И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев. 8Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни? 9Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види? 10Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна? 11Господ зна мисли људима како су ништаве. 12Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш; 13Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику. 14Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити. 15Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца. 16Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње? 17Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути. 18Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме. 19Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју. 20Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону? 21Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују. 22Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје. 23Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.